Šampionska titula Wild Boarsa osvojena u subotu, u sjajnoj atmosferi stadiona „Čika Dača“, pobedom nad novosadskim GAT Dukesima (24:16), sedma je u klupskoj istoriji, ali i sedma za glavnog trenera i trkača, Aleksandra Ristića Alfa, jednog od osnivača kragujevačkog kluba koji je na terenu od prve utakmice, punih 14 godina, i čije je ime zlatnim slovima utkano u sve uspehe Veprova.

Ova legenda domaćeg američkog fudbala učestvovala je u svih 12 finala svog tima, pa je i najkompetentnija za ocenu 13. Serbian Bowl-a.

– Finale je obilovalo izuzetno dobrim potezima, ali nažalost bilo je i neiskusnih i traljavih i to u izvedbi oba tima. Mislim da su neke od grešaka opravdane i da mogu da se pripišu velikoj želji i motivu koji su svi na terenu imali. Pored toga, mislim da je u načelu bila jedna dobra sportska predstava i da su svi akteri događaja uživali.

Na početku susreta ste dva puta prilično lako stigli do protivničke „crvene zone“, ali ste najpre „ispustili“ tačdaun, a zatim i promašili fild gol. Koliko bi bio drugačiji tok utakmice da su materijalizovana te dve šanse?

– Bilo bi umnogome drugačije, to je definitivno. Utakmica bi poprimila potpuno drugačiji tok.

Gubili ste 16:0 i preokrenuli. Šta je kumovalo početnom vođstvu Dukesa, a šta potom iniciralo obrt?

– Pa upravo te mentalne i pre svega tehničke greske. Iako smo bili spremni za utakmicu, neke stvari o kojima smo pričali smo samo uzeli zdravo za gotovo i to nam se osvetilo. Uspeli smo potom, kao i više puta tokom ove sezone, da na sajdlajnu napravimo potrebne korekcije i dogovore, adaptiramo se na novonastale uslove na tetenu, da vidmo šta nam protivnik „daje“ i to pretvorimo u našu korist. Naravno, toga ne bi bilo da igrači nisu verovali u sistem koji igramo, u trenere i pre svega jedni u druge.

Atmosfera na stadionu je zaista bila fantastična, koliko vam je značila podrška sa tribina i kakav je osećaj ponovo osvojiti šampionski pehar u svom gradu, posle sedam godina?

– Mislim da je kragujevačka publuka još jednom dokazala da je zaista privržena Veprovima i da ume da pruži pravu podršku u pravom trenutku. Za to su u mnogome zaslužni i brojni veterani našeg tima koji su već bili na pobedničkom postolju, a sada ih možete videti na tribinama na svakom meču. Osvojiti šampionsku titulu je nešto posebno, ali učiniti to pred svojom publikom u svom gradu je još specijalnije.

Da li je bilo teže doći do prošle titule ili je odbraniti?

– Obično se kaže da je teže odbraniti. Za mene je bilo teško i jedno i drugo, drugačije i na različite načine, ali takvo da ne mogu da kažem da je jedno bilo lakše od drugog.

Da li si zadovoljan sezonom, kakva su očekivanja bila na startu i da li su ona ispunjena ili čak eventualno i premašena?

– Nijedna sezona ne teče onako kako ste planirali na početku. Ove smo bili solidno konstantni sa, rekao bih, normanlim usponima i padovma u formi. Kadrovski problemi, promena kvoterbeka u sred sezone, tehničke stvari, teren za odigravanje utakmica, sve je to uticalo na nas, ali pored svega mislim da smo potpuno ispunili plan sa početka sezone. Ako tu uračunamo i činjenicu da smo sve bitnije utakmice gubili na poluvremenu, a pobeđivali na kraju, možemo reći da je to jedna nova dimenziha kragujevačkih Veprova, a samim tim nešto što bi se svrstalo u premašeno očekivanje.