Posle Dejana Jankovića Kuglice, koji se nakon dve sezone u francuskim Thonon Black Panthersima vratio u Veprove, ofanzivna linija kragujevačkog kluba postala je jača za još jednog povratnika, gorostasnog Miloša Rakonjca, popularnog Slavčeta, koji je prošle godine nastupao za Traun Steelsharkse, u najjačoj ligi Austrije.

Bivši reprezentativac Srbije je u Veprovima prethodno proveo osam godina, a za prelazak u redove novajlija u AFL-u odlučio se zbog poslovnih obaveza u Austriji. Steelsharksi su opstankom u elitnom društvu ispunili zacrtani cilj, a Rakonjac je u intervjuu za zvanični sajt Wild Boarsa otkrio kakve utiske nosi iz druge po jačini lige u Evropi i zašto se vratio u Veprove.

Kakvi su uslovi u Austriji i na kom nivou je organizacija?

– Pošto sam sada poslovno vezan za Austriju, odlučio sam da prošlu sezonu odigram tamo, čisto iz ljubavi prema sportu i iz radoznalosti da vidim koji je to nivo fudbala i da li u Srbiji radimo dobar posao. Mogu reći da se nisam razočarao i da nisam razočarao. Austrijska liga je jedna od najboljih i najorganizovanijih u Evropi. Ne mislim samo na savez, već i na klubove koji se takmiče. Na utakmicama je u proseku od dve do četiri hiljade navijača, uslovi u klubovima su zaista na profesionalnom nivou gde postoji ceo tim ljudi koji se brinu da sve teče kao podmazano počevši od menadžmenta, preko trenera pa čak do timske maskote. Sve se radi kako bi igrači bili fokusirani na treninge i utakmice i kako bi pokazali svoj pun potencijal – otkriva Rakonjac.

Možeš li da napraviš paralelu između američkog fudbala u Austriji i Srbiji?

– Naravno da su u tom organizacionom segmentu ispred nas, što je i normalno s obzirom na tradiciju i finansijsku situaciju, ali moram istaći da posmatrajući razvoj i napredak američkog fudbala u Srbiji i klubova u njoj u poslednjih par godina, samo je pitanje vremena kada ćemo stati rame uz rame sa AFL-om. Što se igračkog dela tiče, moje je mišljenje da smo jako blizu njima i u poznavanju fudbala i fizički, tako da me ne bi čudilo da u skorijoj budućnosti klubovi iz Srbije kao i reprezentacija u odmeravanju snaga budu izlazili kao pobednici. Možda već ove godine – smatra Rakonjac.

Koliko ti znači igranje u Veprovima i zašto si odlučio da se vratiš?

– Veprovi su moja porodica. Uz njih sam se razvio i kao sportista i kao čovek. Tu sam stekao prijatelje i braću za ceo život i proveo do sada najbolje godine svoga života. Iz Veprova nikada nisam ni odlazio tako da iz moje perspektive, ja se ne vraćam, već samo nastavljam gde sam stao. Jednom Vepar, uvek Vepar – poručuje Rakonjac.

Šta očekuješ u predstojećoj sezoni, u CEFL-u i domaćem šampionatu?

– Igrajući za Divlje veprove u prethodnih osam godina naviknut sam na uspehe i najviše ciljeve. Ništa se ne menja ni sada. Očekujem odbranu titule u domaćem šampionatu i napad na titulu u CEFL-u. Svestan sam da to neće biti nimalo lak zadatak i zato moramo da treniramo i radimo još jače i još više. U domaćoj ligi svi klubovi gledaju ka peharu u našoj vitrini i vide ga kod sebe na kraju sezone. Naše je da dokažemo da se nalazi na pravom mestu i da se pobrinemo da tu i ostane. Što se CEFL-a tiče, prošle godine smo videli da talenat nije dovoljan kako bi se pobeđivali najbolji klubovi Evrope i zato se nadam da smo naučili lekcije iz prošlogodišnjeg poraza u finalu sa Swarco Raidersima i da ćemo pokazati da nismo slučajno tu gde jesmo i da smo sposobni da donesemo titulu u Srbiju – zaključio je Rakonjac.