LOADING

Type to search

Veprovi obeležavaju 18 godina kluba, fokus na mladima i promociji sporta kao zdravog stila života

Aktuelno Novosti Seniori

Veprovi obeležavaju 18 godina kluba, fokus na mladima i promociji sporta kao zdravog stila života

Share

Klub američkog fudbala Kragujevac Wild Boars ove godine obeležava 18. godina postojanja. Sa predsednikom kluba Markom Vujancem razgovarali smo o ciljevima u godini punoletstva, saradnjom sa generalnim sponzorom Supernovom i drugima koji podržavaju ovu sportsku organizaciju, mladima koji su vršnjaci kluba i kojima Veprovi žele da istaknu sve prednosti izbora sporta kao zdravog stila života.

Ove godine Veprovi slave punoletstvo. Kako ćete obeležiti velikih 18 godina kluba?

– Zbog epidemije Korona virusa, nažalost, ne možemo da napravimo neko pompezno slavlje za 18 godina kluba koje obeležavamo u avgustu. Nadam se da će najbolja proslava biti da punoletstvo dočekamo sa šampionskom titulom u rukama.

U  kom znaku će protći ova godina?

Ideja kojom ćemo se voditi cele godine je da dopremo do što više dečaka i devojčica koji su zainteresovani za treniranje američkog fudbala, a koji imaju do 18 godina. Posebnu pažnju posvetićemo dečacima koji su u prelaznom periodu iz juniorske u seniorsku kategoriju, kako bi ti mladi igrači postali ove godine deo prvog tima i nastavili dalje kao okosnica naše ekipe sa kojom će nizati uspehe.

Koji su najveći uspesi kluba u proteklih 18 godina?

– Svakako da je najveći uspeh kluba to što i dalje postojimo. Što se igračkog dela tiče i sportskih uspeha, najveći je devet osvojenih titula. Ove godine napadamo desetu titulu i petu u nizu, čime bismo opet oborili rekord. Najveći uspeh u ovom segmentu postigli smo 2011. godine kada smo bili među 10 najboljih timova Evrope, a cilj nam je da se ponovo tu pozicioniramo. Trenutno smo u 20 najboljih ekipa. U inostranom prvenstvu (CEFL) igramo sa zaista najboljim timovima – od dvanaest učesnika, osam klubova su šampioni svojih država, uključujući i nas, a četiri kluba su vicešampioni.

Sve je više sponzora koji podržavaju Divlje Veprove. Koliko su sponzorstva bitna za funkcionisanje kluba?

– U najvećoj meri nas finansira Grad, s tim da imamo i sponzore sa kojima u zadnje četiri godine intenzivo sarađujemo. Do 2017. godine klub je funkcionisao uz manja sponzorstva koja se nisu isticala u smislu toga da budu obeležja na našoj opremi. Imali smo par firmi sa kojima smo odlično sarađivali, ali smo se potom okrenuli firmama koje imaju interes da se reklamiraju i budu deo naše porodice. Te 2017. smo krenuli ambiciozno i svake godine menjali generalnog sponzora, ne zato što prekidamo saradnju, nego jer se javljaju novi sponzori koji prepoznaju odličnu priču, zdravu i porodičnu atmosferu, gde se i oni osećaju ugodno. Za atraktivnost sponzorima nisam zaslužan samo ja, već i igrači i stručan tim, Upravni odbor sa kojim vodim klub. Sponzori su bitni, naravno, zbog finansijskog aspekta, ali je jako bitan i sam renome. Klubovi koji imaju svoje sponzore prepoznati su kao lideri, kao ozbiljne sportske organizacije.

Veprovi će ove godine nastupati pod imenom Supernova Kragujevac Wild Boars. Kako ste zadovoljni saradnjom sa generalnim sponzorom i ostalim sponzorima?

– Za ovu godinu naš generalni sponzor je Supernova, pa ćemo nastupati pod nazivom Supernova Kragujevac Wild Boars. Supernova je nova kablovska televizija koja ima velike potencijale i potrebe za marketingom i reklamiranjem. Mislim da će saradnja doprineti obostranom razvoju. Pored Supernove tu su i Jeep, Nikom, Grafostil, Up Living, Villager, Pand, Mons i dosta manjih privrednika koji nam pomažu donacijama ili uslugama. Tu su i restorani i kafići koji nam pomažu sponzorstvima za ishranu ili nešto drugo iz njihovog spektra usluga. Tu bih izdvojio Pizza Factory i Red wings, Triptih, Terminal, Zelengoru…

Kako ste zadovoljni saradnjom sa lokalnom samoupravom i da li su prepoznata vaša zalaganja u promociji Kragujevca?

– Saradnja sa lokalnom samoupravom je iz godine u godine sve bolja. Prepoznato je šta znači naš slogan “Ponos grada” i da smo kolektiv koji uspešno promoviše Kragujevac.  Sarađujemo i sa gradskom Kancelarijom za mlade.

Veprovi godinama nose pomenuti slogan “Ponos grada”. Čime ga opravdavate?

–  U svakom trenutku i na svakom takmičenju sa najvećim ponosom nosimo obeležja Grada i predstavljamo ga u najboljem svetlu, kako u Srbiji, tako i u evropskim gradovima u kojima nastipamo. Takođe, trudimo se da budemo korisni u svojoj zajednici, svom gradu kroz promociju zdravog stila života, podrškom  humanitarnim i drugim akcijama…

Klub je nedavnim pokretanjem stipendije za studente ostvario saradnu sa kragujevačkim Univerzitetom. Recite nam nešto više o stipendiji.

– Pokretanjem stipendije za studenta, klub je ostvario značajnu saradnju sa Univerzitetom u Kragujevcu. To smo uradili u godini kada obeležavamo 18 godina postojanja i to je možda i kruna našeg punoletstva. Stipendija će pripasti jednom profesionalnom ili poluprofesionalnom sportisti iz Kragujevca, druge, treće ili četvrte godine osnovnih akademskih studija na nekom od fakulteta kragujevačkog Univerziteta. Neki od uslova su još i da njegov/njen klub ima sedište na području grada Kragujevca, da ima prosečnu ocenu najmanje 8,50 ostvarenu tokom prethodnih godina studija, da nije obnavljao nijednu godinu i nema prenete ispite.

Epidemija Korona virusa, koja je u Srbiji počela u godini za nama, odrazila se i na sport. Kako je uticala na domaće prvenstvo, Veprove kao tim i na igrače ponaosob? 

– U istoriji američkog fudbala u Srbiji najveća greška koju je Savez napravio je što je dozvolio da se igra ta varijanta fudbala “7 na 7” (beskontaknta varijanta gde se igra stopirala na dodir), što nije smisao američkog fudbala. Mogle su da igraju samo pozicije koje su, da kažemo, atraktivne za gledaoce, samo skil igrači, oni koji nemaju direktan kontakt. U amričkom fudbalu postoje ofanzivna i defanzivna linija i one su okosnice koje vode tim do titule. Ovim neigranjem, pogotovo ofanzivnih linijaša, dolazimo do toga da pojedini igrači nisu skoro dve godine igrali. Posledica toga je što će svi timovi iz Srbije, a ne samo mi, da izgube određeni broj ofanzivnih linijaša startera. To su krupniji ljudi koji ne mogu lako da se vrate u trening i formu u kakvoj su bili nekada. To je najveći problem koji je donela takva sezona. Sve je bilo jasno, morale su da se poštuju mere, ali ostali sportovi su funkcionisali u “normalnom” obliku, a kod nas se pribeglo toj lošoj, izmenjenoj varijanti. Donekle bi bilo bolje da smo igrali bar “9 na 9”, gde bi se makar manji broj ofanzivnih i defanzivnih linijaša uključio. Ovako se izgubio i smisao američkog fudbala.

Veliki potencijal i zaštitni znak Divljih Veprova uvek su bile mlađe kategorije. Zašto se velika pažnja poklanja njima?

– Mi smo možda klub koji najviše ulaže u mlađe kategorije. Učimo naše trenere kako da rade sa mladima, pridobiju njihovu pažnju i pruže im osećaj pripadnosti klubu kao jednoj velikoj porodici. Najbolji recept za postizanje uspeha i osvajanje titula je ulaganje u mlađe kategorije u bilo kom sportu. Tako se iz našeg pogona generacije uspešno smenjuju na svim pozicijama.

Praktično, vi ste već u prethodnoj godini krenuli s privlačenja mladih klubu, dok ove, kao što ste već rekli, ta priča prelazi na viši nivo. Zašto je moto godine “Moj izbor je sport, koji je tvoj izbor?” i zašto je bitno da pozovemo mlade da se bave sportom generalno?

– Svaki sport je dobro trenirati. Deca bi trebalo što više da treniraju, bilo aktivno ili rekreativno. Era mobilnih telefona i računara je ozbiljno uzela maha kod dece i mladih, pasivni su, a svemu tome je naročito doprinela pandemija COVID-a 19. Zato nismo dozvolili da gubimo vreme, već smo se od starta okrenuli upravo društvenim mrežama, kako bismo se obratili što većem broju mladih ljudi i približili im naš sport. To je dalo rezultate i mi sada u timu imamo saigrače koji u ovom periodu stiču svoje prvo takmičarsko iskustvo u američkom fudbalu. Veoma nam je bitno da se u godini punoletstva obraćamo baš mladima, onima koji zbog pandemije nisu mogli da proslave svoj 18. rođendan. Imam utisak da su oni zapostavljeni u celoj toj situaciji, da se pažnja posvećuje maloj deci, starijima, a da su oni nekako skrajnuti.

Vaši napori su urodili plodom…

– Tako je. Ono što je novina u odnosu na prethodnu godinu je da imamo između 20 i 30 odsto novih igrača. Kao što smo već rekli, u prethodnoj godini posvetili smo dosta pažnje društvenim mrežama i na taj način obratili se potencijalnim saigračima i mlađoj populaciji koja bi eventualno trenirala američki fudbal, a sve to je urodilo plodom. Pored toga, vratili su se i neki stari igrači.

Šta mladima konkretno treniranje američkog fudbala u Veprovima pruža?

– Ono u čemu se mi razlikujemo je što kod nas svi koji dođu dobijaju vrlo brzo osećaj zajedništva, pripadnosti. Takođe, tu je mogućnost da već u prvim koracima u američkom fudbalu dobiju i igračko iskustvo, što neretko nije slučaj u sportovima koje deca masovno treniraju. Mi imamo manju grupu dece koja trenira, a dovoljno trenera na svim pozicijama da mogu više da se posvete svakom igraču ponaosob, da se više ukazuje na propuste, inividualnije pristupa. Naša vizija je osnivanje Wild Boars akademije koja će se baviti time da mlade igrače odavde šalje na školovanje i usavršavanje u SAD, jer američki fudbal je sport koji to omogućava. Nemamo problem sa tim da deca iz našeg kluba kasnije odu na neki drugi sport, bitno je samo da što veći broj njih bude u jednoj zdravoj, sportskoj priči.

Kako se pripremate za predstojeću sezonu?

– Intenzivno treniramo već nekoliko meseci. Najpre smo krenuli s individulanim treninzima u teretani, nakon toga smo izašli na teren. Posle održanog mini kampa ovde u Kragujevcu, preselili smo se na Zlatibor, gde smo imali jako dobre pripreme i gde smo uspeli da podignemo timsku igru na zavidan nivo, kao i da uspostavimo odličan odnos između igrača, a samim tim i najbolji sistem u igranju fudbala.

Ne računajući Džoša Hepnera, koji je praktično već domaći trener, posle nekoliko sezona ste ponovo angažovali stranog stručnjaka. Čime ste se vodili tragajući za trenerom?

– Novi trener je Rus Ilja Kravcov koji je bio reprezentativac te zemlje, a i trener njihove reprezentacije i svog matičnog kluba. Nakon toga bio je trener i nekim evropskim klubovima sa kojima je postigao zapažene rezultate. Trenera smo tražili dugo i nismo želeli kratkoročno rešenje, već nekoga ko će da uvede sistem i ima želju da ostane da radi ovde sa seniorima, ali i sa juniorima. On se pokazao kao neko ko je bio zainteresovan da se u porpunosti preseli u Srbiju i da ovde živi i radi, a to mu i omogućava njegov posao mimo američkog fudbala.

O kakvom se treneru radi, šta je doneo njegov dolazak u tim?

– Dosta zna o američkom fudbalu, veoma je posvećen i igrači su ga za kratko vreme, baš iz tog razloga, odlično prihvatili. Igrači su kao deca koja traže pažnju, a on im to pruža i pronašao je zajednički jezik sa svima. Očekujem da ćemo sa njim da postignemo zavidne rezultate i u igračkom, ali i u stručnom kadru, jer vidim da dosta trenera prati njegov rad i usvaja njegove navike, a dosta mladih igrača se opredelilo da ove godine budu treneri i uče od njega. Mi ćemo ove godine možda i prvi put u istoriji kluba imati trenera na svakoj poziciji, i to ne da je igrač i trener, već samo trener.

Supernova Kragujevac Wild Boarsi i ove godine igraju u Evropskom takmičenju. Ulaskom nemačkih Švebiš Hol Junikornsa, jednog od najboljih timova Evrope, CEFL liga će ove sezone biti jača nego ikada. Koji su ciljevi Veprova u tom takmičenju i kako ono doprinosi prosperitetu kluba?

– Velika je privilegija svakog sportiste, a većina je ne doživi, da u karijeri odigra utakmicu sa jednim timom kao što su Švebiš Hol Junikornsi, koji su oličenje američkog fudbala u Evropi. Imaju jako dobar i igrački i stručni štab, postigli su značajne rezultate. Igrati sa njima nama mnogo znači, kako bismo odmerili snage i videli gde smo u odnosu na njih. Da li ćemo mi pobediti ili ne, to u ovom trenutku niko ne zna, šanse su nam realno male, ali uvek postoji ona opcija da je sve moguće. Veliki je uspeh igrati u takvoj ligi, sa takvim klubovima, steći iskustvo koje znači pogotovo mladim igračima. Svake godine to takmičenje nam daje novi vetar u leđa, kako bismo se za narednu sezonu pripremili još motivisaniji.

Veprovi sebe doživljavaju kao jednu veliku familiju. Zanimljivo je i da u timu imate po dva, tri igrača upravo iz iste porodice. Ističete da uspesi kluba velikim delom potiču upravo iz osećaja pripadnosti.

– Jedna od najlepših stvari je što je, kao što ste rekli, u Veprovima po više članova jedne porodice. Mi imamo sada u okviru Wild Boars porodice, da tako kažemo, četiri mini porodice, odnosno braća igraju zajedno u našem timu. To je veliki supeh, da smo uspeli da američki fudbal zavoli najstariji brat, pa mlađi i tako redom momci su prepoznali jednu zdravu priču. Često je da se međusobno okumljavaju, to je sada već naša tradicija koja se prenosi iz generacije u generaciju. Taj osećaj pripadnosti familji veliki je pogon za naš uspeh.

Jovana Mladenović

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.