Od prve utakmice američkog fudbala u Srbiji je prošlo deset godina. Od tog, sada već legendarnog susreta domaćih Divljih veprova i beogradskih Vukova, mnogo toga je učinjeno na razvoju fudbala u Srbiji. Ipak, ako pitate bilo kog aktera te utakmice, sasvim sigurno će vam reći da taj dan nikada neće zaboraviti. Sa sigurnošću možemo reći da je tog dana ispisana možda i najvažnija stranica istorije američkog fudbala na ovim prostorima.
Momci koji su tada igrali nisu imali puno toga. Nisu imali najnoviju opremu, lepe dresove, nove kopačke i sponzore. Momci koji su tada igrali su imali san da se oprobaju u onome što vole i da možda pokrenu nešto novo. Kada ih pitate danas, oni nisu mogli ni da pretpostave da će se američki fudbal u Srbiji razviti tolikom brzinom i da će klubovi, kao i reprezentacija Srbije, biti prepoznati na internacionalnom nivou.
Jedini igrači koji su igrali tog dana i koji će igrati ovog vikenda na 16. derbiju, jesu Aleksandar Ristić Alf i Dragoljub Živadinović Majk. Ova dva istaknuta pojedinca su od samog početka u Divljim veprovima i malo je reći da danas predstavljaju jedne od najvažnijih stubova kluba. Kao igrači su uvek bili primer drugima, a svoj trag su ostavili i u dresu reprezentacije Srbije.
Aleksandar Ristić Alf, raninbek i trener Kragujevčana koji nije propustio nijednu utakmicu svog tima. Takođe je bio prisutan i na svim okupljanjima reprezentacije. Alf se može pohvaliti velikim brojem titula i individualnih priznanja, a prošle godine je svoju kolekciju trofeja obogatio i medaljom reprezentacije za prvo mesto na Evropskom prvenstvu C grupe. Kada govorimo o „večitom derbiju“, Aleksandar Ristić nije propustio nijedan i sa nestrpljenjem očekuje okršaj u subotu.
– Izuzetno sam zadovoljan kako se razvio američki fudbal kod nas. Kada razmislim, pomalo je i neverovatno to kakvim se očima gleda na naš sport i koliko pažnje zavređuje u javnosti. Niko od nas nije mogao da sanja koliko će ovo uzeti maha i kuda vodi put kojim smo krenuli. Mi smo u tim danima samo hteli da igramo, nismo imali nikakav plan. Ipak, najviše sam ponosan na to, a moram da priznam da o tome ne retko razmišaljam, kolikom broju ljudi smo trajno izmenili živote. Tu naravno ubrajam i sebe i svoju porodicu. Koliko ljudi smo uspeli da „inficiramo“ fudbalom i usmerimo ih na neki pravi put, pokažemo im neke prave vrednosti. Lepo je videti kako mladi igrači izvode na terenu poteze koji nimalno ne zaostaju za onima koji se viđaju na TV prenosima, uz aplauze mnogobrojne familije i najbližih prijatelja na tribinama. Posebno osećanje se javi u meni kada shvatim da nije bilo nas, ne bi bilo ni njih, a sa druge strane, da nema njih, ne bismo ni mi opstali – otkriva Alf i dodaje – blagosloven sam što sam deo ove priče!
Sa druge strane, Dragoljub Živadinović Majk takođe može da se pohvali time što je u klubu od samog početka. Zbog povrede je propustio samo jedan derbi, kao i još dve utakmice. Mike tokom svoje karijere promenio dosta pozicija i igrao je kao tajtend, fulbek, lajnbeker i ofanzivni linijaš. U dresu reprezentacije je zabeležio 7 nastupa, a prošle godine je osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu C grupe. Kao i Alf, Mike se može pohvaliti svim trofejima koje su Veprovi osvojili. Među svojim saigračima, Majk je uvek važio za lidera. U razgovoru o proteklih deset godina od prve utakmice, Majk otkriva:
– Od početka igranja bez opreme pa sve do danas, napredovali smo neverovatnom brzinom. Najveći dokaz je osvajanje C grupe Evropskog prvenstva, gde je Srbija bila proglašena za autsajdera. Što se kluba tiče, kroz klub su prošle rasne generacije igrača i ovi novi klinci koji su sada u klubu treba da idu našim stopama i da unapređuju nivo svake godine. Mi koji smo pre deset godina, tu smo da im pomognemo u daljem razvoju.
Prvih deset godina ovog sporta u Srbiji obeležili su mnogi usponi i padovi, internacionalni nastupi i priznanja. Koliko će se američki fudbal razviti u sledećih deset godina, teško je pretpostaviti jer svi smo svedoci koliko je napredovao u prvih deset godina postojanja. Sasvim je sigurno da će mladi igrači svojom novom energijom i entuzijazmom uzeti veliko učešće u kreiranju budućnosti ovog sporta. Ono na čemu mogu biti zahvalni jeste što imaju dosta starijih saigrača koji ih mogu izvesti na pravi put i napraviti od njih prave sportiste i ljude. Divlji veprovi, kao klub sa velikom tradicijom i bogatom istorijom, zahvalni su što u svojim redovima imaju sportiste koji osvajaju priznanja, predstavljaju sebe, svoje porodice, klub, grad i državu na svakom meču koji odigraju.